Ugovor o pozajmici novca

Šta je ugovor o pozajmici?

Ugovor o pozajmici, takođe poznat kao ugovor o zajmu, predstavlja sporazum kojim se zajmodavac obavezuje da preda zajmoprimcu određenu količinu novca ili zamjenjivih dobara u vlasništvo. S druge strane, zajmoprimac se obavezuje da vrati zajmodavcu nakon određenog vremenskog perioda primljeni novac ili istu količinu dobara iste vrste i kvaliteta. 

Ovaj ugovor, za razliku od ugovora o poklonu, uspostavlja jasnu obavezu i odgovornost za obe strane, pružajući pravnu sigurnost i regulišući međusobne odnose u vezi s pozajmicom.

Ugovor o zajmu spada u kategoriju imenovanih ugovora i podleže regulaciji Zakona o obligacionim odnosima. Za nastanak ovog ugovora neophodna je saglasnost između zajmodavca i zajmoprimca, čime se uspostavlja dvostrana obaveza. Svaka strana je obavezna da ispuni svoju unapred poznatu obavezu, koja je precizno utvrđena u ugovoru. 

Važno je napomenuti da ugovor o zajmu ne zahteva pismenu formu, već se može zaključiti usmenim dogovorom. Usmeni dogovor takođe ima pravnu težinu i obavezuje obe strane, ali ga je mnogo teže dokazati na sudu.

U okviru ugovora o zajmu, dolazi do prenosa vlasništva nad predatim stvarima. Ovaj ugovor može biti teretan ili besteretan, u zavisnosti od toga da li su ugovorne strane dogovorile povrat ne samo glavnice, već i kamate. U oba slučaja, ugovor o zajmu omogućava precizno definisanje uslova pozajmice i pruža pravnu sigurnost za obe strane.

Ukratko, ugovor o zajmu, koji nije formalan u smislu pismene forme, predstavlja sporazum između zajmodavca i zajmoprimca koji ima pravno dejstvo. Ovaj ugovor uređuje međusobne obaveze i prenosi vlasništvo nad stvarima, dok se njegova priroda određuje na osnovu dogovora o vraćanju glavnice i eventualnih kamata.

Ugovor o zajmu zahteva navođenje ugovornih strana - zajmoprimca i zajmodavca, kao i precizno definisanje predmeta ugovora, odnosno iznosa ili količine koja se daje na zajam. Takođe, potrebno je jasno odrediti datum i način povraćaja pozajmice, uključujući i eventualno ugovorenu kamatu. 

U slučaju da zajmoprimac ne vrati zajam u dogovorenom roku, u ugovoru se moraju navesti posledice takvog neizvršenja obaveze. Ugovor takođe treba da sadrži datum zaključenja i potpise obe ugovorne strane, kao potvrdu njihovog pristanka na sve navedene odredbe.

Obaveze i prava zajmodavca

Zajmodavac ima obavezu da preda određenu stvar zajmoprimcu u dogovorenom roku. U slučaju kada ugovorne strane nisu odredile precizan rok, stvar koja je predmet ugovora o zajmu će biti predana kada zajmoprimac to zatraži. 

Ukoliko zajmoprimac pretrpi štetu zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari, a ti nedostaci nisu mogli ostati nepoznati zajmodavcu, zajmodavac je obavezan da nadoknadi takvu štetu zajmoprimcu. U slučaju zajma bez naknade (bez kamate), zajmodavac je dužan da nadoknadi štetu samo ako je bio svestan nedostataka stvari ili ako ti nedostaci nisu mogli ostati nepoznati, a zajmodavac nije obavestio zajmoprimca o njima.

Ukoliko se materijalne prilike zajmoprimca promene na način koji dovodi u pitanje njegovu sposobnost da vrati zajam, zajmodavac ima pravo da odbije da izvrši svoju obavezu prenosa ugovorene sume. Međutim, važno je naglasiti da se ovo pravo zajmodavca primenjuje samo ako su se lošije materijalne okolnosti zajmoprimca pojavile nakon zaključenja ugovora, a zajmodavac nije bio svestan da će se takve promene dogoditi.

Obaveze i prava zajmoprimca

Prema odredbama ugovora o pozajmici, zajmoprimac je dužan vratiti novac, tj. istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta u ugovorenom roku. U slučaju kada ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka. Taj rok ne može biti kraći od dva meseca, a računa se od trenutka kada zajmodavac zatraži povrat zajma.

Zajmoprimac ima pravo da zahteva predaju stvari koja je predmet ugovora o zajmu u dogovorenom roku. Pravo zajmoprimca na predaju određenih stvari zastareva nakon tri meseca od trenutka kada je zajmodavac trebao da preda stvar, a u svakom slučaju nakon godinu dana od zaključenja ugovora o zajmu. 

U situaciji kada je utvrđeno da zajmoprimac neće moći vratiti zajam zbog nepovoljnih materijalnih okolnosti, zajmodavac može odbiti ispunjenje svoje obaveze i odbiti predaju obećanih stvari. Međutim, ako zajmoprimac ili druga osoba pruže dovoljno osiguranje da će zajmoprimac biti u mogućnosti vratiti zajam, tada je zajmodavac dužan ispuniti svoju obavezu i predati stvar koja je predmet ugovora o zajmu.

Zajmoprimac ima pravo odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda stvari, ali ako bi takvo odustajanje prouzrokovalo štetu zajmodavcu, zajmoprimac je dužan nadoknaditi tu štetu.

Ugovor o pozajmici i kamatne stope

Ugovorne strane imaju slobodu da se dogovore o beskamatnoj pozajmici ili zajmu sa kamatom prema svojoj volji. Međutim, kada se ugovara kamata, strane nisu potpuno slobodne u određivanju visine kamatne stope, već moraju poštovati zakonska ograničenja.

Zakonom o obligacionim odnosima su propisana ograničenja koja se odnose na kamatu kod ugovora o zajmu. To znači da visina kamatne stope mora biti u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu tu oblast.

Kod ugovora o zajmu između fizičkih lica, stopa ugovorene kamate ne sme biti veća od kamatne stope koju banke isplaćuju na štedne uloge po viđenju u mestu ispunjenja. Kada je reč o najvišoj ugovorenoj kamatnoj stopi između pravnih lica, primenjuju se odredbe posebnog zakona koji reguliše tu oblast.

U slučaju da je kamata ugovorena, ali nije određena njena stopa ni vreme dospevanja, između fizičkih lica važi kamatna stopa koju banke isplaćuju na štedne uloge po viđenju u mestu ispunjenja, dok između pravnih lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaća ili ugovara za slične poslove, a dospeva po isteku godine, osim ako je za određeni slučaj drugačije predviđeno.

U slučaju da je ugovorena kamata veća od dozvoljene, primenjuje se najviša dozvoljena kamatna stopa. Odredba ugovora kojom se predviđa da će se na dospele, ali neisplaćene kamate početi obračunavati kamata, je ništava, ali se može unapred dogovoriti da će se kamatna stopa povećati ukoliko dužnik ne isplati dospele kamate na vreme.

Važno je napomenuti da se odredbe članova 399-402 Zakona o obligacionim odnosima ne primenjuju  na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija koje su regulisane posebnim propisima koji definišu drugačije kamate.

Vrste ugovora o pozajmici

• Ugovor o pozajmici osnivača: Ugovor o pozajmici osnivača se koristi kada privredna društva suoče sa trenutnom nelikvidnošću, a osnivači pružaju finansijsku podršku firmi.
• Ugovor o pozajmici zaposlenom: Ugovor o pozajmici zaposlenom je ugovor između privrednog društva i zaposlenog radnika kojim se reguliše pozajmica novca koju poslodavac daje radniku.
• Emisioni zajam: Emisioni zajam se koristi kada dužnik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverioci kupuju za gotov novac.
• Lombardni zajam: Lombardni zajam je vrsta zajma u kojoj banka kao poverilac zahteva od dužnika da preda na zalog određene pokretne stvari koje služe kao garancija.
• Ulog na štednju: Ulog na štednju je vrsta ugovora o zajmu u kojem jedno lice daje novac banci, a banka isplaćuje kamatu na taj štedni ulog.
• Namenski zajam: Namenski zajam se koristi kada je pozajmljena suma novca namenjena samo za određenu svrhu, kao što je kupovina određenog predmeta ili opreme.
• Javni zajam: Javni zajam je oblik zajma u kojem fizička i pravna lica daju određenu sumu novca državi, a država se obavezuje da vrati taj novac nakon određenog roka, obično sa kamatom.
• Ugovor o zajmu novca: Ugovor o zajmu novca se koristi kada je predmet zajma isključivo novac, a ne i druge zamjenjive stvari.
• Ugovor o kratkoročnoj pozajmici: Ugovor o kratkoročnoj pozajmici je najčešća vrsta zajma koja se koristi za rešavanje kratkotrajne nelikvidnosti, sa definisanim rokom vraćanja i kamatom.

Zastarevanje ugovora o pozajmici

Zakon o obligacionim odnosima ne sadrži poseban zakonom određen rok zastarelosti koji se primenjuje na ugovor o zajmu. U takvim slučajevima, primenjuje se opšti rok zastarelosti prema kojem potraživanja zastarevaju za period od 10 godina. To znači da zajmodavac ima pravo da potražuje vraćanje zajma u toku tog desetogodišnjeg perioda, ukoliko zajmoprimac ne ispuni svoju obavezu vraćanja ugovorenog zajma.

Korisnost ugovora o pozajmici

Ugovor o pozajmici može biti izuzetno koristan dokument koji obezbeđuje sigurnost i transparentnost prilikom pozajmljivanja novca. Ovo postaje posebno važno ako uzmemo u obzir podatak da se oko polovine pozajmica u Srbiji delimično ili uopšte ne vrati.

Jedan od najvažnijih aspekata ugovora o pozajmici je što jasno definiše sve uslove i obaveze koje su dogovorene između zajmodavca i zajmoprimca. Ovaj dokument precizira iznos pozajmice, kamatnu stopu, rokove za vraćanje, način otplate i druge relevantne detalje. Sve ove informacije su od suštinske važnosti kako bi obe strane bile upoznate sa svojim obavezama i pravima.

U slučaju da zajmoprimac ne vrati pozajmljeni novac, ugovor o pozajmici pruža pravnu osnovu za preduzimanje odgovarajućih koraka radi povraćaja duga. Ovaj dokument može sadržavati klauzule o sankcijama, kao što su kašnjenje u plaćanju ili penali za neizvršavanje obaveza. Ovo može ohrabriti zajmoprimca da se pridržava dogovorenih uslova i blagovremeno vrati novac.

Još jedna prednost ugovora o pozajmici je što može služiti kao dokazni materijal u slučaju sporova ili nesporazuma. Ako dođe do kontroverze oko vraćanja novca ili drugih uslova pozajmice, ugovor pruža pismeni trag koji može biti predstavljen sudu ili drugim nadležnim institucijama radi rešavanja spora. To može biti od velike koristi za obe strane, jer osigurava da se njihovi interesi zaštite i da se postigne pravično rešenje.

Ukratko, ugovor o pozajmici ima značajnu ulogu u osiguravanju povraćaja pozajmljenog novca i obezbeđivanju pravnih zaštita za obe strane. Bez ovog dokumenta, postoji veći rizik od nevraćanja ili delimičnog vraćanja pozajmica. Stoga je važno da se prilikom pozajmljivanja novca uvek zaključuje pisani ugovor o pozajmici kako bi se obezbedila pravna sigurnost i smanjio rizik od finansijskih gubitaka.