Ugovor o poklonu

Šta je ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu je pravni sporazum između dve strane, kojim se jedna strana (donator) saglasno volji odriče nečega u korist druge strane (poklonoprimac) bez ikakve naknade. Ovaj ugovor se sklapa za života strana ugovornika (inter vivos), što znači da se prenos prava ili koristi vrši odmah ili u određenom vremenskom periodu.

Pravno gledano, ugovor o poklonu je jednostrano obavezujuć ugovor, što znači da stvara obavezu samo za donatora. Poklonoprimac ne mora da pruži nikakvu naknadu ili uslugu u zamenu za poklon. Ovaj tip ugovora često se smatra dobročinstvom, jer donator poklanja nešto drugoj strani iz ljubaznosti, bez očekivanja protivusluge.

Važno je napomenuti da je ugovor o poklonu kumulativan ugovor, što znači da se u trenutku zaključenja ugovora jasno utvrđuje ko je poverilac (poklonoprimac) i ko je dužnik (donator). Takođe, vrednost predmeta poklona ili koristi koja se prenosi takođe se utvrđuje u tom trenutku.

Ugovor o poklonu može biti koristan instrument za prenos imovine ili prava između fizičkih ili pravnih lica, ali je važno da bude sproveden u skladu sa relevantnim pravnim propisima i da ugovorne strane jasno definišu svoje obaveze i prava. 

Ugovor o poklonu može biti sačinjen pismenim i usmenim putem.

Usmeni ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu može biti načinjen usmeno, ali isključivo ako je predmet ugovora pokretna imovina. U takvim situacijama, ključni uslov za punovažnost usmenog ugovora o poklonu je da se pokretna stvar fizički preda poklonoprimcu.

Prema opštim pravnim načelima usmeni ugovori su pravno obavezujući, ali mogu biti teže dokazivi u odnosu na pismene ugovore i ukoliko poklonodavac samo stvar obeća, a stvar ne preda, poklonoprimac ga najčešće ne može pravno naterati da obećani poklon preda.

Kada je reč o poklonu pokretnih stvari, ključan trenutak za smatranje ugovora punovažnim jeste fizička predaja poklona. To znači da će se, ukoliko poklonodavac usmeno izrazi svoju nameru da pokloni pokretnu stvar i istovremeno je preda poklonoprimcu, ugovor smatrati pravno valjanim.

Pisani ugovor o poklonu

Kada je u pitanju poklanjanje imovinskog prava na nepokretnu imovinu neophodno je sačiniti ugovor o poklonu u pisanoj formi.

Ugovor o poklonu nepokretnosti je pravni dokument koji se zaključuje između dve ugovorne strane - poklonodavca i poklonoprimca, a njegov predmet je nekretnina. Ovaj ugovor stvara pravnu obavezu za stranu koja poklanja nekretninu, dok strana kojoj se nepokretnost poklanja nema obaveze prema drugoj strani.

Potpisivanjem ugovora o poklonu, poklonoprimac stiče pravo vlasništva nad nepokretnošću. Da bi bio valjan, ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti formalan i zaključen u pisanoj formi, a potrebna je i overa kod javnog beležnika na teritoriji na kojoj se nekretnina nalazi.

Ključni elementi ugovora su saglasnost obe strane - volja poklonodavca da pokloni nekretninu bez ikakve naknade i volja poklonoprimca da prihvati tu nekretninu.

Poklonodavac u ugovoru iskazuje svoju svest i nameru da bez protivusluge prenese drugoj strani pravo svojine ili drugo pravo ili korist. Izražavanje ove namere mora biti jasno, nedvosmisleno i pravno valjano.

Uslovi za sklapanje ugovora

Ugovor o poklonu može biti zaključen između fizičkih ili pravnih lica. Poklonodavac, osoba koja vrši poklon, mora biti poslovno sposobna, što znači da mora biti starija od 18 godina i imati sposobnost da samostalno obavlja pravne radnje, kao što je zasnivanje, menjanje ili okončanje pravnih odnosa.

Kod starijih lica, posebno je važno da se prilikom sklapanja ugovora o poklonu nekretnina obezbedi lekarsko uverenje koje potvrđuje njihovu potpunu poslovnu sposobnost. Ovo je takođe važno i prilikom sastavljanja testamenta. Ovaj korak je bitan kako bi se izbeglo eventualno osporavanje ugovora o poklonu u sudu, tvrdeći da je ugovor sklopljen sa osobom koja nije imala ispravan sudski kapacitet.

S druge strane, poklonoprimac, osoba koja prima poklon, ne mora nužno biti poslovno sposobna. To znači da na strani poklonoprimca može biti i maloletno lice, koje nije dostiglo punoletstvo prema važećim zakonima. Maloletno lice može biti poklonoprimac i preuzeti prava koja proističu iz ugovora o poklonu.

Takođe, pre samog potpisivanja ugovora o poklonu, potrebno je izvršiti odgovarajuću proveru pravnog stanja nekretnine koja je predmet poklona. Ova provera pravnog stanja ima za cilj da se osigura da ne postoje eventualni tereti, ograničenja ili sporovi vezani za nekretninu.

Provera pravnog stanja nekretnine može uključivati sledeće korake:

1. Uvid u javne registre: Provera registra nepokretnosti, kao što su katastar nepokretnosti i knjiga vlasništva, kako biste se uverili u tačnost podataka o vlasništvu, eventualnim teretima, hipotekama ili drugim pravnim ograničenjima.
2. Provera pravnog nasleđivanja: Ako je nekretnina bila predmet nasleđivanja, proverite da li su sva pravna pitanja u vezi s nasleđivanjem rešena i da li su svi naslednici pravno ovlašćeni za raspolaganje nekretninom.
3. Provera dokumentacije: Pregledajte relevantnu dokumentaciju kao što su kupoprodajni ugovori, dozvole, saglasnosti ili bilo koji drugi dokumenti koji se odnose na nekretninu. Ovo može uključivati i proveru urbanističkih planova i građevinskih dozvola.
4. Povreda nužnog dela: Trebalo bi proveriti da li poklon povređuje prava ostalih zakonskih naslednika, posebno njihov nužni deo. Ako se nužni deo povredi, naslednici imaju pravo da podnesu tužbe protiv osoba koje su primile poklon. Nužni deo obično iznosi polovinu zakonskog nasledstva, stoga je važno biti oprezan da se ugovorima o poklonu ne povredi ovo pravo.

Ugovor o poklonu i plaćanje poreza

Poreska obaveza za poklon nastaje u trenutku zaključenja ugovora o poklonu, overe izjave ili zaključenja drugog akta kojim se imovina prenosi bez naknade. Ako ugovor nije zaključen u pisanoj formi, obaveza nastaje u trenutku prijema poklona.

Porez se plaća kada predmet poklona predstavlja pravo svojine na nepokretnosti, gotov novac, pravo intelektualne svojine, upotrebljavano motorno vozilo i slično. Još jedan kriterijum je i vrednost poklona. Kada je novčana vrednost poklona veća od 100 000 dinara, poklonoprimac je obavezan da plati porez.

Od oporezivanja je izuzet poklon udela u pravnom licu, poklon hartija od vrednosti, poklon motornog vozila koje nikada nije bilo registrovano na teritoriji Republike Srbije počev od njegove proizvodnje ili poslednjeg uvoza, itd…

Kada su u pitanju visine poreza, naslednici prvog naslednog reda su oslobođeni plaćanja poreza na poklon. Ako su naslednici u drugom naslednom redu, kao što su roditelji, braća i sestre, živeli u istom domaćinstvu sa osobom koja im poklanja nekretninu najmanje godinu dana pre primanja poklona, bit će oslobođeni plaćanja poreza.

Međutim, ako nije ispunjen ovaj uslov, čak i naslednici će biti obavezni da plate porez od 1,5% vrednosti nekretnine. Ostala lica plaćaju porez od 2.5%, isto kao i za druge ugovore o prometu nekretnina.

Forma ugovora o poklonu ponekad se koristi za izbegavanje zakonskih propisa, a porez na poklon može biti manji u odnosu na porez na kupoprodaju.

Različite varijante ugovora o poklonu

Evo informacija o različitim vrstama poklona:

• Mešoviti poklon: Ovo je poklon u kojem su ugovorne strane međusobno obavezne, ali tako da veća vrednost koju jedna strana pruža predstavlja poklon za drugu stranu.
• Uzajamni poklon: U ovom slučaju, stranke uslovljavaju dejstvo poklona zaključivanjem drugog ugovora o poklonu, pri čemu će uloge stranaka biti obrnuto postavljene u drugom ugovoru.
• Nagradni poklon: Ovaj ugovor o poklonu zasniva se na nameri darežljivosti kao priznanju ili nagradi za određenu radnju, zaslugu ili držanje poklonoprimca.
• Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti: Ovaj poklon proizlazi iz posebnog odnosa poklonoprimca sa poklonodavcem, kao što su srodnički, bračni ili prijateljski odnosi.
• Poklon u opštekorisne svrhe: Ovde je namera darežljivosti usmerena ka postizanju neke opšte korisne svrhe.
• Poklon za slučaj smrti: Ovaj ugovor o poklonu podrazumeva da se predaja predmeta poklona odlaže do trenutka smrti poklonodavca.
• Poklon sa nalogom ili teretom: U ovom ugovoru o poklonu, poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor ako poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica, ili ne poštuje prava koja je poklonodavac zadržao za sebe.

Raskidanje ugovora o poklonu

Kada poklonoprimac prima poklon bez naknade, što se smatra činom dobročinstva, očekuje se da pokaže zahvalnost prema poklonodavcu. Ova zahvalnost je takođe jedan od razloga za mogući raskid ugovora o poklonu. Naime, ako poklonoprimac nakon zaključenja ugovora pokaže izuzetnu neblagodarnost prema poklonodavcu, čineći nasilje prema telu, časti, životu i narušavajući njegovu slobodu ili imovinu, poklonodavac može zahtevati raskid ugovora.

Važno je napomenuti da svaka moralna greška poklonoprimca prema poklonodavcu ne predstavlja automatski razlog za raskid ugovora o poklonu. Zahtev za raskidom ugovora zbog neblagodarnosti mora biti povezan sa "velikom" ili "grubom" neblagodarnošću.

Takođe, poklonodavac ima pravo da raskine ugovor o poklonu ako nakon pružanja poklona dođe u takvo materijalno stanje da nema dovoljno sredstava za sopstveni život ili izdržavanje lica koje je zakonski dužan da izdržava. Raskid ugovora je moguć samo ako osiromašenje poklonodavca predstavlja značajno smanjenje koje dovodi u pitanje njegovu materijalnu egzistenciju.

U slučaju opozivanja poklona ili raskida ugovora o poklonu, poklonodavac ima rok od 3 godine od dana kada je nastala šteta poklonu da to učini. Da bi poklonodavac izvršio raskid, potrebno je da pokrene sudski postupak u kojem će se ugovor o poklonu proglasiti ništavnim.

Zaključak

Ukratko, ugovori o poklonu su važan instrument koji omogućava zakonito i sigurno darivanje imovine. Pravilno sastavljeni ugovori štite interese svih uključenih strana i osiguravaju pravnu valjanost darivanja.