Starosna i prevremena starosna penzija

Uslovi za sticanje prava na starosnu penziju u 2023:

Starosna penzija za žene:

Da bi žena stekla pravo na starosnu penziju, neophodno je da ispuni dva kriterijuma: godine života i staž osiguranja.

Prema izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 2015. godine, postavljeni su novi uslovi:

1. Žena stiče pravo na starosnu penziju kada navrši 63 godine i šest meseci života (za 2023. godinu) i ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
2. Ukoliko žena ima 45 godina staža osiguranja, može se penzionisati bez obzira na godine života.

Starosna penzija za muškarce:

Da bi muškarac stekao pravo na starosnu penziju, takođe mora da ispuni dva kriterijuma: godine života i staž osiguranja.

Uslovi za 2023. godinu su:

1. Muškarac stiče pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
2. Ukoliko muškarac ima 45 godina staža osiguranja, može se penzionisati bez obzira na godine života.

Postepeno povećavanje starosne granice za žene:

Uveden je prelazni period koji traje sve do 2032. godine, tokom kojeg će se postepeno povećavati starosna granica za žene, kako bi se uskladila sa novim zakonskim odredbama.

Na primer, žena koja je 2015. godine želela da ide u penziju, mogla je to da učini sa 60 godina i šest meseci života. Svake naredne godine, ova granica se postepeno povećavala, sve dok ne dostigne 65 godina 2032. godine.

Do konačnog povećanja starosne granice za penziju ženama na 65 godina u 2032, starosna granica će godišnje rasti sledećim tempom:

 u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;

 u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;

 u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;

 u 2026. godini, 64 godine života;

 u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;

 u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;

 u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;

 u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;

 u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

Uslovi za odlazak u penziju pre starosne granice:

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa institut snižavanja starosne granice. To znači da osiguranici, koji zadovoljavaju određene uslove, mogu ranije da ostvare pravo na starosnu penziju, u odnosu na opštu starosnu granicu.

• Opšti limit za snižavanje starosne granice je do 55 godina života.

• Izuzetak su osiguranici koji rade na poslovima gde se 12 meseci računa kao 18 meseci; za njih je limit sniženja do 50 godina života.

Benficirani radni staž:

Pravo na snižavanje starosne granice za odlazak u penziju ostvaruju osiguranici koji su radili na radnim mestima gde se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani radni staž)

Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik ostvaruje ako je na tim mestima navršio najmanje 2/3 od svog ukupno navršenog staža osiguranja.

Kako se starosna granica snižava:

Zavisno o stepena uvećanja staža, starosna granica se snižava:

1. Za svakih 5 godina provedenih na poslovima gde se 12 meseci računa kao 14 meseci.
2. Za svake 4 godine provedenih na poslovima gde se 12 meseci računa kao 15 meseci.
3. Za svake 3 godine provedenih na poslovima gde se 12 meseci računa kao 16 meseci.
4. Za svaku 1 godinu i 6 meseci provedenih na poslovima gde se 12 meseci računa kao 18 meseci.

Ostvarivanje i korišćenje prava na starosnu penziju:

Prvo što trebate znati je da pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju možete ostvariti nakon što prestanete biti osigurani, tj. završite sa radom ili obavljanjem samostalne delatnosti.

Nakon što prestanete biti osigurani, morate podneti zahtev za penziju nadležnoj filijali ili ispostavi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO). Imate opciju da to učinite i elektronskim putem preko E-šaltera RFPIO.

Potrebni dokumenti:

Prilikom podnošenja zahteva, potrebno je priložiti određene dokaze kako biste ostvarili pravo na penziju. Ovi dokazi variraju ovisno o vašem statusu kao osiguranika. Evo nekih od dokumenata koje možda morate priložiti:

• Dokaz o identitetu (očitana lična karta).
• Dokaz o penzijskom stažu u Republici Srbiji, kao što su radna knjižica, uverenje o beneficiranom radnom stažu ili druge javne isprave o stažu.
• Dokaz o stažu u inostranstvu, ako ga imate.
• Dokaz o prestanku radnog odnosa usled ispunjavanja uslova za sticanje prava na penziju.
• Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti ili rešenje Agencije za privredne registre, ovisno o periodu obavljanja samostalne delatnosti.
• Uverenje o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje za period obavljanja samostalne delatnosti.
• Dokaz o regulisanom vojnom roku (overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka).

Dokumenti za isplatu penzije:

Osim dokaza za ostvarivanje prava, morate priložiti i dokumente za isplatu penzije. To uključuje:

• Potvrda ili ovlašćenje banke o broju računa korisnika na koji će se penzija isplaćivati.
• Rešenje ustanove o postavljenju staraoca ili hranitelja koje sadrži broj tekućeg računa za isplatu penzije, ako se nalazite u toj situaciji.
• Rešenje o smeštaju korisnika u ustanovu socijalne zaštite ili drugu ustanovu koje sadrži broj računa za isplatu penzije, ili punomoćje kojim se ovlašćuje lice za prijem penzije sa podacima o broju tekućeg računa punomoćnika.

Postupak i žalba

Vaš zahtev će se razmatrati prema pravilima upravnog postupka, a nadležni organ RFPIO donosi rešenje o penziji. Ako niste zadovoljni odlukom, imate pravo na žalbu.

Isplata penzije

Penzije se isplaćuju svakog meseca unazad, tj. u tekućem mesecu za prethodni mesec, prema dinamici utvrđenoj opštim aktom RFPIO.

Napomena:

• Starosna penzija će se isplaćivati od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova ili od dana prestanka osiguranja.
• Ako podnesete zahtev nakon proteka tog roka od šest meseci, penzija će se isplaćivati od dana podnošenja zahteva unazad maksimalno šest meseci.
• Imajte na umu da i nakon sticanja prava na penziju možete ponovno zaposliti ili obavljati samostalnu delatnost, uz plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje. Nakon prestanka tog zaposlenja ili delatnosti, možete ponovno odrediti visinu penzije, pod uslovom da ste bili osigurani najmanje godinu dana po tom osnovu.

Starosna penzija se takođe može i naslediti u vidu porodične penzije

Kako se računa iznos starosne penzije?

Starosna penzija se izračunava na osnovu vašeg penzijskog staža i zarade, odnosno osnovice za koju ste plaćali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Evo kako se to radi:

1. Godišnji linijski koeficijent: Prvo se uzima u obzir ukupna zarada (osnovica) koju ste imali tokom godina, počevši od 1. januara 1970. godine. Za svaku godinu, računa se prosečna godišnja zarada u Republici Srbiji. Na osnovu toga, izračunava se godišnji linijski koeficijent za svaku kalendarsku godinu.
2. Lični koeficijent: Godišnji linijski koeficijenti se sabiraju za sve godine u kojima ste radili i plaćali doprinose, a rezultat se deli sa ukupnim periodom za koji su ti koeficijenti obračunati. Dobija se lični koeficijent, koji ne može biti veći od 3,8.
3. Proračun penzije: Vaš lični koeficijent se pomnožava sa ukupnim penzijskim stažem i opštim bodom. Opšti bod je fiksni iznos koji se prilagođava isto kao i penzija.
4. Povećanje za žene: Za osiguranice žene, penzijski staž se povećava u određenom procentu.
5. Maksimalni staž: Važno je napomenuti da penzijski staž ne može biti viši od 45 godina.

Ovo je osnovni postupak za izračunavanje starosne penzije u Srbiji. Važno je takođe napomenuti da postoji i prevremena starosna penzija koja se računa na sličan način, ali se trajno umanjuje za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju. Umanjenje ne može preći 20,4%.