Krivična dela protiv života i tela: Lake i teške telesne povrede

Lake telesne povrede

Lake telesne povrede predstavljaju blaže narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja koje ne ugrožava život povređene osobe i ne ostavlja trajna oštećenja. Prema članu 122. Krivičnog zakonika Republike Srbije (KZ RS), lake telesne povrede su:

• Povrede koje ne ugrožavaju život niti ostavljaju trajna oštećenja.
• Povrede koje ne ometaju značajno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Kazna za lake telesne povrede može biti:

1. Novčana kazna ili zatvor do jedne godine za osnovni oblik.
2. Zatvor do tri godine ako je povreda izvršena oružjem ili opasnim sredstvom.
3. Sudska opomena ako je povreda izazvana nepristojnim ili grubim ponašanjem žrtve.

Teške telesne povrede

Teške telesne povrede su definisane kao povrede koje ozbiljno narušavaju zdravlje osobe, dovode do trajnog oštećenja važnog dela tela ili organa, trajne nesposobnosti za rad ili smrti. Član 121. KZ RS reguliše teške telesne povrede na sledeći način:

-Obična teška telesna povreda: Kazna zatvora od šest meseci do pet godina za povrede koje ne ugrožavaju život, ali mogu trajno oštetiti ili oslabiti telo.

-Naročito teška telesna povreda: Kazna zatvora od jedne do osam godina za povrede koje uključuju opasnost po život, trajno oštećenje tela ili organa, trajnu radnu nesposobnost ili unakaženost.

-Teška telesna povreda kvalifikovana smrću: Kazna zatvora od dve do 12 godina ako smrt usledi nakon obične ili naročito teške telesne povrede. U slučaju nehata, kazna je do tri godine zatvora.

-Teška telesna povreda na mah: Povreda izvršena u jakom razdraženju nakon napada, zlostavljanja ili vređanja.

-Teška telesna povreda iz nehata: Blaža kazna za slučaj kada nema umišljaja.

Teška telesna povreda može se izvršiti samo sa umišljajem, a umišljaj se odnosi i na kvalifikacijske okolnosti. Za povrede nanete maloletnom licu, trudnoj ženi ili osobi koja obavlja poslove od javnog značaja, kazna može biti stroža.

Član 123. KZ RS propisuje sledeće kazne za učestvovanje u tuči koja rezultira teškim telesnim povredama ili smrću:

• Novčana kazna ili zatvor do tri godine.
• Kazna zatvora zavisi od težine povrede i okolnosti pod kojima je povreda naneta.

Vrste štete i odšteta za telesne povrede

Osoba koja je pretrpela telesne povrede ima pravo da traži obeštećenje putem pravnog postupka. Obeštećenje može obuhvatiti materijalnu i nematerijalnu štetu.

Materijalna šteta

Materijalna šteta obuhvata:

• Troškove lečenja povređene osobe.
• Gubitak prihoda zbog nemogućnosti rada tokom perioda oporavka.
• Povećane životne troškove zbog smanjene sposobnosti za rad ili napredak.

Ako osoba postane trajno nesposobna za rad, odgovorna strana mora plaćati kompenzaciju povređenoj osobi, koja može biti isplaćivana doživotno ili za određeni period.

Nematerijalna šteta

Nematerijalna šteta obuhvata različite oblike patnje, uključujući:

• Emocionalne patnje, strah i psihičke traume.
• Fizičke bolove i nelagodnost tokom incidenta.
• Smanjenje kvaliteta života i estetske promene, kao što su ožiljci.
• U najtežim slučajevima, smrt voljene osobe.

Primeri i težina povreda

Sud uzima u obzir nameru počinioca da nanese teže telesne povrede. Na primer, "šljiva na oku, razbijen nos i masnice po telu" koje su rezultat tuče, ali nemaju trajnije posledice, mogu se smatrati lakim telesnim povredama. 

Počinilac ovih povreda može dobiti kaznu zatvora do jedne godine ili novčanu kaznu, dok se u slučajevima lakih telesnih povreda, odštete za fizičke bolove mogu se kretati od 70.000 do 190.000 dinara, u zavisnosti od intenziteta i trajanja bolova.

Međutim, ozbiljnost i okolnosti povrede, kao i upotreba opasnog oruđa, mogu povećati težinu kazne.

Težinu povreda utvrđuje medicinski stručnjak kroz veštačenje, koje sud koristi kao osnovu za donošenje odluke o kazni i visini naknade štate. U slučaju duševne boli, veštačenje može uključivati psihološku procenu kako bi se dokazale emocionalne i psihičke patnje.

‍

Utvrđivanje odštete

Utvrđivanje odštete za telesne povrede vrši medicinski veštak, koji procenjuje tip, ozbiljnost, trajanje i intenzitet bolova, kao i psihološke posledice povrede.

Utvrđivanje odštete za telesne povrede počinje odmah nakon incidenta, posebno u urgentnom centru gde se pruža prva medicinska pomoć. Lekar u urgentnom centru obavlja inicijalni pregled, pruža potrebnu medicinsku negu i izdaje izveštaj o povredama. 

Ovaj izveštaj sadrži informacije o tipu i težini povreda, što može biti ključni dokaz u daljem sudskom postupku. 

Za detaljniju procenu stupnja i težine telesnih povreda, kao i za psihološke posledice, može biti potrebno dodatno medicinsko veštačenje koje se vrši na zahtev suda ili advokata tokom sudskog postupka. Žrtva treba da čuva sve medicinske izveštaje i dokumentaciju za upotrebu u pravnom postupku.

Nakon procene, veštak izdaje izveštaj koji služi kao dokaz u sudu. Povrede se mere skalom od 0 do 100 procenata smanjenja opšte životne aktivnosti, gde veći procenat označava teže povrede i veću odštetu. Žrtva dobija zvanični medicinski nalaz koji se koristi kao osnov za određivanje visine odštete.

Podnošenje tužbe za naknadu štete

Tužba za naknadu štete podnosi se protiv osobe koja je prouzrokovala povrede. Postupak se pokreće pred nadležnim sudom na području gde tužena osoba ima prebivalište ili gde žrtva ima prebivalište ili boravište.

Rok za podnošenje tužbe je tri godine od trenutka kada žrtva sazna za povredu ili kada povredilac prouzrokuje štetu. Nakon pet godina od trenutka nastanka štete, žrtva gubi pravo da traži naknadu. Uz tužbu treba priložiti svu medicinsku dokumentaciju, policijski izveštaj, stručno mišljenje veštaka i druge relevantne dokaze.

Za teške telesne povrede tužba se podnosi automatski od strane tužilaštva po prijavljivanju incidenta policiji, jer je reč o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.

Za manje incidente i lakše telesne povrede tužba se ne podnosi automatski po prijavljivanju incidenta policiji; žrtva mora pokrenuti postupak sama. Advokat je potreban za sastavljanje i podnošenje tužbe, prikupljanje dokaza i zastupanje u sudu.