Dezinformacije: Zakonski Okvir i Kazne u Srbiji
Dezinformacije su netačne ili obmanjujuće informacije koje se šire s namerom da prevare javnost.
One mogu imati različite forme, uključujući lažne vesti, manipulativne slike i video zapise, te lažne izjave koje se šire putem društvenih mreža, medija ili drugih komunikacionih kanala.
Glavni cilj dezinformacija je često da stvore konfuziju, izazovu paniku ili utiču na javno mnjenje u korist određenih interesnih grupa.
Zakonsko prepoznavanje širenja dezinformacija u Srbiji
U Srbiji, širenje dezinformacija može biti regulisano kroz nekoliko zakonskih okvira, uključujući Krivični zakonik Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, te Zakon o elektronskim komunikacijama.
Krivični zakonik Republike Srbije sadrži nekoliko odredbi koje se mogu odnositi na širenje dezinformacija, uključujući:
Izazivanje panike i nereda (član 343)
Ovaj član predviđa kazne za one koji šire lažne informacije koje mogu izazvati paniku ili ozbiljan nered među stanovništvom.
Prema ovom članu, osoba koja svojim radnjama izazove paniku ili ozbiljan nered može biti kažnjena zatvorskom kaznom od tri meseca do tri godine. Ova kazna se može pojačati u slučaju da je izazvana opasnost za život ili imovinu većeg obima.
Izazivanje verske, rasne i nacionalne mržnje (član 317)
Član 317 predviđa sankcije za širenje lažnih informacija koje podstiču mržnju ili nasilje prema određenim grupama.
Ovaj član propisuje zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina za one koji šire mržnju ili netrpeljivost na osnovu rase, religije, nacionalnosti ili etničke pripadnosti. Ukoliko su ove radnje počinjene putem medija ili na način koji može ozbiljno ugroziti javni red, kazne mogu biti strožije.
Zakon o javnom informisanju i medijima
Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa odredbe koje se odnose na odgovornost medija u vezi sa širenjem lažnih informacija.
Prema ovom zakonu, mediji su dužni da prenose tačne i proverene informacije. Neke od ključnih odredbi uključuju:
Tačnost i objektivnost
Mediji su zakonski obavezni da prenose tačne i objektivne informacije. Širenje lažnih vesti može rezultirati različitim sankcijama, uključujući novčane kazne, javne opomene, ili, u ekstremnim slučajevima, oduzimanje dozvole za rad.
Pravo na ispravku
Zakon takođe predviđa pravo na ispravku, što znači da svaki pojedinac ili organizacija koja je oštećena lažnim informacijama ima pravo da traži objavljivanje ispravke.
Mediji su obavezni da objave ispravku bez nepotrebnog odlaganja i na isti način na koji je prvobitna informacija objavljena.
Zakon o elektronskim komunikacijama
Zakon o elektronskim komunikacijama takođe reguliše širenje dezinformacija, naročito putem interneta i drugih elektronskih medija.
Ovaj zakon propisuje da provajderi internet usluga moraju sarađivati sa nadležnim organima u slučaju širenja lažnih informacija koje mogu ugroziti javni red ili bezbednost.
Odgovornost provajdera usluga
Provajderi internet usluga mogu biti odgovorni ukoliko ne preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje širenja dezinformacija.
Ovo uključuje obavezu uklanjanja sadržaja koji krši zakone, kao i obavezu čuvanja podataka koji mogu biti od značaja za istragu.
Uloga medijske pismenosti
Edukacija i prevencija
Povećanje medijske pismenosti među građanima ključno je za borbu protiv dezinformacija. Uvođenje programa medijske pismenosti u obrazovni sistem može pomoći mladima da razviju kritičko razmišljanje i sposobnost prepoznavanja lažnih informacija.
Takođe, kampanje za podizanje svesti među širim stanovništvom mogu igrati značajnu ulogu u smanjenju uticaja dezinformacija.
Primeri uspešnih kampanja
Neke uspešne kampanje, poput „Digitalni pogon” u Srbiji, fokusiraju se na edukaciju građana o bezbednom korišćenju interneta i prepoznavanju dezinformacija. Ovakve inicijative često uključuju saradnju sa školama, univerzitetima i nevladinim organizacijama.
Tehnološka rešenja
Algoritmi i veštačka inteligencija
Napredak u oblasti veštačke inteligencije omogućava razvoj algoritama koji automatski prepoznaju i označavaju lažne vesti na digitalnim platformama.
Takva rešenja se već koriste na globalnim platformama kao što su Facebook i Twitter, gde AI pomaže u identifikaciji i uklanjanju dezinformacija.
Blockchain tehnologija
Blockchain tehnologija nudi potencijalna rešenja za verifikaciju izvora informacija i autentičnosti medijskih sadržaja. Korišćenje blockchaina može pomoći u osiguravanju transparentnosti i sledljivosti informacija, čime se smanjuje mogućnost širenja dezinformacija.
Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.