Ostavinska rasprava i nasledno pravo

Takođe ćemo se baviti potencijalnim izazovima i sporovima koji se mogu javiti u procesu ostavinske rasprave, kao i pravnim mehanizmima za njihovo rešavanje. Razumevanje ostavinske rasprave je od suštinske važnosti za sve one koji se suočavaju sa ovim postupkom, kako bi se osiguralo pravično i mirno rešenje nasledstva.

Zaostavština

Kada se pokrene ostavinska rasprava ono što postaje predmet spora jeste ostaviočeva zaostavština.

Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava i obaveze koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Kada se pokrene ostavinska rasprava, naslednici mogu naslediti pravo svojine nad nekretninama i pokretnim stvarima, pravo stvarne službenosti, državinu, udeo u pravnom licu ili akcije firme, novac, založno pravo kao i prava imovinske, autorske i industrijske svojine. Potraživanja koja ostavilac ima prema trećim licima takođe prelaze na naslednike.

Ako su potomci ostavioca koji su živeli s njim, svojim trudom, zaradom ili na drugi način povećali imovinu ostavioca, ta imovina ne ulazi u zaostavštinu, već pripada tim potomcima u skladu s njihovim udelom u povećanju ostaviočeve imovine. 

Naše nasledno pravo propisuje da predmeti domaćinstva manje vrednosti, kao što su nameštaj, posteljina i slično, koji služe svakodnevnim potrebama ostavičevih potomaka, njegovog bračnog partnera i roditelja, ne ulaze u zaostavštinu. Umesto toga, ti predmeti postaju zajedničko vlasništvo ovih osoba pod uslovom da su živeli s ostaviocem u istom domaćinstvu.

Ostavinski postupak i bračna tekovina

Supružnici zajednički stiču imovinu tokom braka. Čak i ako je nekretnina zavedena samo na ime jednog supružnika, pretpostavlja se da ona i dalje pripada oboma. To znači da se nekretnina smatra bračnom tekovinom ili zajedničkom svojinom oba supružnika. 

Kada se pokreće ostavinska rasprava, nije pravedno da cela nekretnina bude deo zaostavštine i podeli se među naslednicima. Zato postoji mogućnost da supružnik zatraži izdvajanje svog dela imovine na osnovu svog udela u sticanju bračne tekovine.

Deo nekretnine koji ostane nakon ovog izdvajanja ulazi u zaostavštinu i postaje predmet nasleđivanja. Bračni drug koji je zatražio izdvajanje svog dela takođe je naslednik u ostavinskoj raspravi i ima pravo nasleđivanja dela imovine koji mu zakonski pripada nakon izdvajanja.

Pretpostavlja se da bračni drug ima udeo od 50% u zajedničkoj imovini, ali ova pretpostavka može biti osporena i dokazana drugačije. Ako ostali naslednici osporavaju pravo bračnog druga na udeo u bračnoj tekovini, sud će obustaviti ostavinsku raspravu i uputiti stranke u parnicu. Nakon donošenja presude u parničnom postupku o utvrđivanju udela bračnog druga u bračnoj tekovini, ostavinska rasprava će biti nastavljena od strane suda.

Pravo nasledstva

Zakonom o nasleđivanju​​ predviđeno je postojanje dva osnova za nasleđivanja:​​​‍

1. ‍Nasleđivanje po osnovu zakona
2. Nasleđivanje po osnovu testamenta

Zakonski naslednici

Po zakonu, nakon smrti ostavioca, određene osobe imaju pravo na nasleđivanje. To uključuje ostaviočeve potomke, usvojenike nad kojima vrši roditeljsko pravo i njihove potomke, bračnog druga, roditelje, usvojitelje, braću, sestre i njihove potomke, dedove, babe i njihove potomke, kao i ostale pretke ostavioca.

• Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.
• Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.
• Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Nasleđivanje se odvija po naslednim redovima, pri čemu bliži nasledni red isključuje naslednike iz daljeg naslednog reda.

U slučaju kada ostavilac nema potomstvo, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

Ukoliko nema nijednog zakonskog naslednika, Republika Srbija postaje poslednji zakonski naslednik.

Nasledni redovi

• Prvi nasledni red: Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i njegov bračni drug.

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

• Drugi nasledni red: Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Kada je ostavilac imao bračnog druga, a nije imao potomstvo, bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu i njemu pripada polovina zaostavštine ( ½), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po ¼ )‍
• Treći nasledni red: Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika te se zaostavština deli na četiri dela.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

• Četvrti nasledni red: Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
• U slučaju da odgovarajući naslednik ne može biti pronađen, nasledni je Republika Srbija.

Testament

Zaveštanje, ili testament, je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Ako je ostavilac napravio testament za života, javni beležnik u ostavinskom postupku proglašava testament i zapisuje to u Zapisniku o proglašenju testamenta. Testamentarni naslednik može biti bilo koja osoba, uključujući i one koje nisu zakonski naslednici, poput prijatelja ostavioca, fondacija, privrednih društava i drugih.

Ostavilac ima pravo da slobodno raspolaže svojom imovinom putem punovažnog testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i ugovora o poklonu. Na taj način može preneti svoju imovinu u celosti ili delimično na druge osobe koje ne moraju biti naslednici. 

Ovim činom se mogu povrediti određena imovinska prava koja su zakonom predviđena za određene osobe. Te osobe se nazivaju nužni naslednici. Nužni naslednici mogu potraživati svoj nužni deo u parničnom postupku.

Nužni naslednici i nužni deo nasledstva

Pored testamentalnih i zakonskih naslednika, postoje i nužni naslednici. Oni predstavljaju posebnu vrstu zakonskih naslednika koji imaju pravo da zahtevaju unapred određeni udeo u imovini preminulog i to protivno volji preminulog izraženoj u testamentu ili poklonu učinjenom za života. Njima pripada deo imovine kojim preminuli nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni naslednici mogu biti deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.

Nužni deo se računa tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak.

• U slučaju dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka, kao i supružnika, taj razlomak iznosi 1/2. To znači da će nužni deo nasledstva za ove kategorije naslednika biti polovina od zakonskog dela koji bi im pripao.
• Kod ostalih nužnih naslednika, razlomak iznosi 1/3. To znači da će nužni deo nasledstva za ove naslednike biti trećina od zakonskog dela koji bi im pripao.

Ovi odnosi se primenjuju u situacijama kada postoji zakonski deo nasleđa koji bi inače pripao naslednicima, ali se taj deo umanjuje kako bi se obezbedio nužni deo određenim kategorijama naslednika.

Isključenje nužnih naslednika

Ostavioc prilikom ostavinske rasprava može u potpunosti isključiti nužne naslednike koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. 

Radi se o široko postavljenom razlogu pod koji se mogu podvesti mnoga ponašanja nužnog naslednika, a u zakonu su samo kao primeri takvog ponašanja navedeni uvredljiv ili grub odnos prema preminulom, umišljajno činjenje krivičnog dela prema preminulom, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, odavanje neradu i nepoštenom životu (zajedno).

Da bi isključenje naslednika proizvelo pravno dejstvo, mora biti jasno i nedvosmisleno navedeno u samom testamentu. Nijedno lice, čak i ako postoje nepobitni dokazi o razlozima za isključenje, ne može to učiniti umesto preminulog. Isključenje može biti izričito ili implicitno, pri čemu nije neophodno korišćenje posebnih izraza poput "isključujem ga" ili sličnih fraza. 

Međutim, isključenje mora biti nedvosmisleno i proizlaziti iz svih okolnosti slučaja, posebno iz sadržine samog testamenta. Preporučljivo je (ali nije obavezno) da se u testamentu navede i razlog za isključenje, što olakšava dokazivanje. Taj razlog mora postojati u vreme smrti preminulog, a teret dokazivanja osnovanosti isključenja leži na osobi koja se poziva na to (na nasledniku kojem isključenje ide u prilog).

Kada neko bude isključen iz prava na nužni deo nasleđa, to ima određene pravne posledice. Isključenoj osobi će biti oduzeto nasleđe, u potpunosti ili delimično, u skladu sa voljom preminulog. Međutim, nasledna prava potomaka isključene osobe će biti određena kao da je isključena osoba umrla pre preminulog koji ju je isključio iz nasleđa.

Da li se dugovi mogu naslediti?

Tokom procesa poznatog kao ostavinska rasprava, dugovi, sudski sporovi i kreditna zaduženja takođe prelaze na naslednike. Stoga, nasleđivanje ne obuhvata samo imovinu preminule osobe, već i dugove, koje po zakonu automatski preuzimaju naslednici u trenutku smrti.

Neretko se dogodi da preminula osoba tokom svog života uzme zajam u banci ili ima neka druga dugovanja (kredit,nedospela alimentacija), a nije obezbedila isplatu tih dugova putem osiguranja koje bi pokrilo i slučaj smrti. U takvim situacijama, dugovanja postaju nasleđena. Drugim rečima, nasleđuju se ne samo imovinska prava, već i obaveze, kao što je u ovom slučaju dug po kreditu.

U mnogim takvim slučajevima, naslednici često nisu dovoljno upućeni u postupak, kao ni u svoja prava i obaveze kao naslednici. Prihvatanje nasleđa automatski znači i prihvatanje dugova, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Drugim rečima, ako dug prema banci, koji nije osiguran, premašuje vrednost nasleđene imovine, ili ako imovina nema vrednost osim duga, nasledstva se možete odreći!

U slučaju više naslednika, oni su solidarno odgovorni za nasleđene dugove, svaki do visine vrednosti svog dela nasleđa, bez obzira na to da li je već izvršena podela nasleđene imovine. Ako je već izvršena podela nasleđene imovine, dugovi se dele među naslednicima u skladu sa njihovim udelima nasleđa. (član 44 Zakona o nasleđivanju)