Kako se odbraniti od pretnji i kada postoje osnovi za tužbu

U Srbiji, pretnje su regulisane Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr.). Pretnje su najpreciznije regulisane kroz član 138 Krivičnog zakonika koji reguliše krivično delo ugrožavanje sigurnosti, a uključuje i pretnje. Prema ovom članu, pretnje smrću, telesnim povredama, uništenjem imovine ili pretnje koje mogu izazvati ozbiljnu uznemirenost smatraju se krivičnim delom.

Krivična odgovornost osobe koja preti drugom licu

Lice koje preti drugom može biti krivično gonjeno, i to po sledećim osnovama:

• Za pretnju opasnu po život ili telesni integritet kazna može biti do jedne godine zatvora.
• Ako je pretnja učinjena prema više lica, ili putem medija, kazna može biti od tri meseca do tri godine zatvora.

Osim krivične prijave, moguće je podneti i građansku tužbu za naknadu štete zbog pretrpljenog straha, duševnog bola a neretko i zbog narušavanja časti i ugleda. Obeštećenje u takvim slučajevima varira u zavisnosti od težine pretnje i njenih posledica, kao i specifičnih okolnosti slučaja. Visina odštete nije unapred fiksna i određuje je sud u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, uzimajući u obzir ozbiljnost pretnje i štetu koja je nastala.

U ovakvim situacijama, preporučuje se angažovanje advokata, kako bi se podnela odgovarajuća krivična prijava i eventualno građanska tužba za naknadu štete.

‍

Kada su pretnje zapravo dovoljno ozbiljne za tužbu?

Pretnje mogu biti različitog karaktera i sudska praksa je do sada videla najrazličitije scenarije. Najčešće su upućivane pretnje fizičkim nasiljem, zatim pretnje po imovinu (razbijanje kola, sečenje komšijinog drveta), a na kraju tu su i ozbiljne pretnje koje imaju za cilj da kod osobe izazovu ozbiljan strah po život.

Bitno je odmah razumeti da se u srpskom pravnom sistemu pretnje razlikuju po ozbiljnosti, a da bi neka pretnja bila osnov za tužbu, mora da ispunjava određene pravne kriterijume.

Razlike u ozbiljnosti pretnji:

Prema Krivičnom zakoniku, pretnje koje se odnose na telesnu povredu, smrt ili uništenje imovine se smatraju ozbiljnijim pretnjama. Ove pretnje postaju krivično delo kada su takve prirode da kod osobe izazivaju osećaj straha za vlastitu sigurnost ili sigurnost njenih bližnjih. Hajde da to ilustrujemo kroz nekoliko primera:

1. Pretnja da će vas neko prebiti – Ovakva pretnja spada u pretnje po telesni integritet i može se smatrati ozbiljnom pretnjom prema članu 138. Krivičnog zakonika. Ako vas neko ozbiljno preti fizičkim nasiljem, imate osnov da podnesete krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti.
2. Pretnja razbijanjem prozora na kolima – Ovo takođe može biti ozbiljna pretnja, jer se odnosi na uništenje vaše imovine, što je takođe obuhvaćeno članom 138. U slučaju da pretnja izaziva strah da će neko zaista oštetiti vašu imovinu, možete podneti prijavu.
3. Pretnja sečenjem drveta zbog zaklanjanja pogleda – U ovakvom slučaju, pretnja se odnosi na imovinu (drvo), ali njen karakter može biti sporan u pogledu ozbiljnosti. Ako je pretnja upućena na način koji izaziva osećaj ozbiljnog straha i uznemirenosti, moguće je da bi se mogla smatrati osnovom za prijavu. Međutim, ovde bi mogla doći u obzir i parnica u vezi sa imovinskim sporom, ukoliko nije ispunjen prag za krivično gonjenje.

Kada pretnje postaju ozbiljne za tužbu?

Pretnje postaju ozbiljne i mogu biti osnov za tužbu kada:

• Izazivaju ozbiljan strah za ličnu sigurnost ili sigurnost bližnjih.
• Kada su konkretne i odnose se na pretnje životom, telesnim povredama ili uništenjem imovine.
• Kada postoji osnovana sumnja da osoba koja preti može stvarno izvršiti pretnju.

Ako pretnja izaziva strah, ali ne dostiže nivo koji se može kvalifikovati kao krivično delo, i dalje možete pokrenuti građanski postupak za naknadu štete zbog pretrpljenog straha i uznemirenosti. Takođe, u situacijama koje uključuju imovinske sukobe, moguće je pokrenuti parnicu pred građanskim sudom kako biste zaštitili svoja prava na imovini.

Koji su dokazi potrebni da bi uspešno tužili nekoga zbog pretnji?

Da bi uspešno tužili nekoga zbog pretnji u Srbiji, ključni su dokazi koji potvrđuju da je pretnja zaista izrečena i da je imala ozbiljan efekat na osobu koja je pretnju doživela. Sud mora da proceni da li je pretnja bila dovoljno ozbiljna da izazove strah za ličnu sigurnost ili sigurnost imovine, te da li je osoba koja je pretnju uputila imala nameru da izazove uznemirenost.

Da bi tužba imala jake osnove potrebni su sledeći dokazi:

1. Svedoci – Ako je pretnja izrečena u prisustvu drugih osoba, svedočenja tih lica mogu biti ključni dokazi u postupku. Njihovi iskazi o tome šta su čuli i kako su shvatili pretnju mogu potvrditi ozbiljnost situacije.
2. Pisani ili elektronski dokazi – Poruke, e-mailovi, snimci razgovora ili poruke na društvenim mrežama mogu biti vrlo čvrsti dokazi pretnji. Ako postoji pisani trag o pretnji, to značajno olakšava dokazivanje.
3. Audio ili video zapisi – Ukoliko postoji snimak pretnje, bilo audio ili video, to je snažan dokaz. Snimci mogu jasno prikazati ton i kontekst u kojem je pretnja izrečena, što pomaže u dokazivanju ozbiljnosti.
4. Psihološki ili medicinski izveštaji – Ako je pretnja izazvala ozbiljne posledice po vaše mentalno zdravlje (npr. stres, anksioznost), medicinska dokumentacija može biti dokaz pretrpljenog straha i traume.
5. Policijski zapisnici – Ukoliko ste pretnju prijavili policiji, zapisnici o vašoj prijavi i daljim radnjama mogu biti relevantni dokazi u postupku.

Ukoliko osoba koja je pretila pokuša da se brani tvrdnjom da je pretnju izrekla u šali ili afektu, sud će procenjivati više faktora:

• Kontekst i okolnosti pretnje – Ako je pretnja izrečena u svađi, a vi ste je doživeli ozbiljno, sud može utvrditi da je pretnja stvarno izazvala strah, čak i ako se osoba kasnije pravda da je bila u šali.
• Da li je pretnja imala ozbiljan efekat – Ako se pretnja doživljava kao ozbiljna i izaziva strah, odbrana zasnovana na šali ili afektu neće biti ubedljiva, pogotovo ako postoji kontinuitet u pretećem ponašanju.

Šala ili afekt nisu automatski izuzeci od odgovornosti. Ako se pretnja doživi ozbiljno i izazove strah, sud to može smatrati dovoljno ozbiljnim, bez obzira na kasnije izgovore.

Trajanje i složenost postupka tužbe zbog pretnji

Postupci zbog pretnji mogu biti složeni i dugotrajni, posebno u slučajevima kada se pretnje ne mogu lako dokazati. Razlog tome je što sudovi često moraju:

• Ispitivati svedoke – Ako nema jasnih pisanih dokaza, svedoci mogu igrati ključnu ulogu, a saslušanja i ispitivanja mogu oduzeti vreme.
• Procenjivati kontekst pretnje – Sud mora da oceni ozbiljnost pretnje, okolnosti u kojima je izrečena i efekat na oštećenog. Ovo može uključivati različite vrste veštačenja, kao što su psihološka veštačenja.

S obzirom na to da je dokazivanje pretnji često zavisno od konteksta i svedoka, postupak može biti mukotrpan ukoliko nema jasnih i direktnih dokaza (poput snimaka ili pisanih poruka).

U sudskoj praksi Srbije, tužbe zbog pretnji često rezultiraju pozitivnim ishodom za oštećenog, ali uspeh takvih tužbi zavisi od kvaliteta dokaza i ozbiljnosti pretnji.

Pretnje koje izazivaju stvaran i opravdan strah za sigurnost imaju veće šanse da budu uspešno rešene u korist tužioca. Međutim, sudovi su oprezni u razlikovanju ozbiljnih pretnji od neozbiljnih izjava ili konflikata u afektu.

U slučajevima gde su pretnje jasno dokumentovane (porukama, svedocima ili snimcima), sudovi obično prepoznaju ozbiljnost situacije i odlučuju u korist oštećenog. Ako sud oceni da je pretnja izazvala značajan strah i uznemirenje, moguće je ostvariti pozitivan ishod kako u krivičnim, tako i u građanskim postupcima (za naknadu štete).

Sudovi odlučuju na osnovu sledećih faktora:

• Težina pretnje (pretnje smrću, telesnim povredama ili ozbiljnoj imovinskoj šteti smatraju se ozbiljnijim).
• Namera i ponašanje okrivljenog.
• Posledice po oštećenog – ako je došlo do značajnog stresa ili straha, to može igrati važnu ulogu u presudi.

Visina novčanih naknada:

U slučaju uspešne tužbe za naknadu nematerijalne štete zbog pretnji (duševni bol, strah, stres), sudovi u Srbiji donose presude o visini obeštećenja u zavisnosti od konkretnog slučaja. Ove naknade mogu da variraju u zavisnosti od:

• Stepena uznemirenja i intenziteta straha.
• Trajanja posledica koje su pretnje izazvale (npr. dugotrajan stres ili poremećaj u svakodnevnom životu).

Naknade se obično kreću u opsegu od nekoliko desetina hiljada dinara do stotina hiljada dinara u težim slučajevima. Retko kada se dodeljuju izuzetno visoke sume za nematerijalnu štetu, jer sudovi pažljivo procenjuju proporciju između štete i traženog iznosa.

Troškovi postupka:

Troškovi sudskih postupaka mogu biti značajni i obuhvataju:

• Advokatske usluge.
• Sudske takse.
• Troškove veštačenja, ukoliko je potrebno psihološko veštačenje ili drugi stručni nalazi.

Ukoliko oštećeni dobije spor, sud nalaže da tuženi snosi troškove postupka, uključujući i advokatske troškove. Međutim, u slučajevima gde su dosuđene naknade relativno male, vremenski i psihički troškovi postupka mogu premašiti dobijenu odštetu, pogotovo ako se postupak oduži.

Zaključak

Dakle, imajući u vidu činjenice koje smo razmotrili, možemo zaključiti da je tužba zbog pretnji složen pravni proces koji zahteva pažljivu procenu. Tužba postaje smislena tek kada postoje čvrsti dokazi, pouzdani svedoci i kada se pretnja ponavlja ili je izuzetno ozbiljna.

Iako zakon prepoznaje pretnje kao potencijalno krivično delo, sudovi pažljivo razmatraju kontekst i ozbiljnost situacije. Na primer, ako je neko u afektu na parkingu rekao da će vas ubiti jer ste mu zauzeli parking mesto, koliko god da zvuči ozbiljno, često neće imati dobar osnov na sudu.

Takve izjave, izrečene u trenutku besa, sudovi često tumače kao trenutni ispad, a ne kao stvarnu pretnju. Za uspešnu tužbu, ključno je dokumentovati pretnje, prijaviti ih nadležnim organima i pokazati da su izazvale stvaran strah i posledice po svakodnevni život. Stoga je važno razlikovati ozbiljne, ponavljajuće pretnje od trenutnih verbalnih sukoba.