Zakon o izboru narodnih poslanika: Da li će se ponoviti izbori u Srbiji
Trenutno se u Srbiji događaju protesti u vezi sa nedavnim izborima. Protivnici predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke okupili su se na ulicama, tvrdeći da su izbori bili namešteni i da su održani u "nepravednim uslovima" s brojnim izveštajima o neregularnostima. Ovi protesti posebno su usredsređeni na rezultate lokalnih izbora u Beogradu.
Protestanti su se okupili ispred sedišta državne izborne komisije, uzvikujući "lopovi" i izražavajući nezadovoljstvo zbog načina na koji su izbori sprovedeni.
Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" i nekoliko hiljada njenih pristalica zahtevali su poništenje rezultata lokalnih izbora u Beogradu. U međuvremenu, Vučić je na državnoj televiziji RTS izjavio da su izbori bili fer i pozvao građane da se ne brinu, obećavajući da će "mir, zakon i red prevladati".
Hajde da pogledamo šta se tu zapravo događa.
Optužbe za neregularnost izbora
Međunarodni posmatrači, uključujući predstavnike međunarodnih organizacija za ljudska prava, izjavili su da su izbori bili "obeleženi oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa". Takođe su navedene brojne proceduralne nedostatnosti, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, česte primere prenatrpanosti, kršenje tajnosti glasa i brojne primere grupnog glasanja.
Nezavisni mediji i posmatrači izbora u Srbiji takođe su izvestili o neregularnostima. Lokalni Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost naveo je da su zloupotrebe bile takvog "obima i raznolikosti" da "rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u Beogradu".
Zakon o izboru narodnih poslanika
Regularnost izbora u Srbiji regulisana je Zakonom o izboru narodih poslanika koji reguliše izbor i prestanak mandata narodnih poslanika Narodne skupštine. Skupština ima 250 poslanika, biranih na četiri godine. Građani biraju poslanike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, a izbori su slobodni, neposredni, tajni i lični.
Birači glasaju za izborne liste, a mandati se raspodeljuju proporcionalno broju dobijenih glasova. Organi za sprovođenje izbora, uključujući Republičku izbornu komisiju, lokalne izborne komisije i biračke odbore, su samostalni i nezavisni.
To bi bar tako trebalo da bude u teoriji, a da li je to tako i u praksi?
Primećene neregularnosti
Na osnovu izveštaja međunarodnih posmatrača i nezavisnih medija o nedostacima u procesu izbora, kao i situacija u koje su se mnogi građani neposredno uverili postoje jasne indikacije da su prekršeni sledeći članovi Zakona o izboru narodnih poslanika:
- Kršenje člana 4 zakona o izboru narodnih poslanika: Pritisci i kupovina glasova
Član 4 Zakona o izboru narodnih poslanika Srbije garantuje slobodu glasanja, zabranjujući svaki oblik prisiljavanja ili pritiska na birače. Tvrdnje o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebi javnih resursa i kupovini glasova za 3.000 dinara ukazuju na kršenje ovog člana. Kupovina glasova direktno narušava slobodu birača da glasaju prema vlastitom izboru, dok pritisci predstavljaju ozbiljno kršenje principa slobodnog i nepristrasnog izbornog procesa.
- Kršenje Člana 6 Zakona o izboru narodnih poslanika: Medijska Pristrasnost i Zloupotreba Javnih Resursa
Član 6 Zakona o izboru narodnih poslanika u Srbiji podrazumeva obavezu javnih medijskih servisa da obezbede nepristrasno izveštavanje o izborima. Dominacija liste oko Aleksandra Vučića u medijskom prostoru, kako na televiziji tako i na bilbordima i plakatima širom Srbije, sugeriše na kršenje ovog člana. Ovakva situacija ukazuje na nedostatak medijske ravnoteže i potencijalnu zloupotrebu javnih resursa, što može biti interpretirano kao medijska pristrasnost koja utiče na slobodu i poštenje izbornog procesa.
- Kršenje članova 7 i 8 Zakona o izboru narodnih poslanika: Nedoslednost u sprovođenju izbornih procedura
Članovi 7 i 8 Zakona o izboru narodnih poslanika Srbije odnose se na nadležnost i samostalnost organa zaduženih za sprovođenje izbora. Zabeležene neregularnosti, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera i proceduralne nedostatnosti, ukazuju na moguće kršenje ovih članova. Ove nepravilnosti mogu uticati na integritet i poštenje izbornog procesa, dovodeći u pitanje samostalnost i efikasnost izbornih organa.
Uslovi za ponavljanje izbora
Podnosilac proglašene izborne liste i birači imaju pravo da podnesu zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti. Ovaj zahtev se može podneti u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta.
Nadležni organi, u zavisnosti od lokacije biračkog mesta, donose odluke o ovakvim zahtevima. Takođe, postoji mogućnost podnošenja prigovora protiv donetih odluka ili preduzetih radnji u sprovođenju izbora, s rokom od 72 časa za podnošenje.
Nakon toga, nadležni organi odlučuju o ovim zahtevima. Ukoliko se utvrde značajne nepravilnosti koje bi mogle uticati na rezultate glasanja, izbori na dotičnom biračkom mestu mogu biti poništeni i ponovljeni.
Šta će se dogoditi?
Dokazi o izbornim nepravilnostima u Srbiji ukazuju na postojanje problema u izbornom procesu. Pojačani protesti nezadovoljnih građana u Beogradu odražavaju rastuće nezadovoljstvo i traženje transparentnosti i pravde u izbornom sistemu.
Sa istorijom ponavljanja izbora na određenim biračkim mestima u Srbiji, ostaje da se vidi kakav će biti konačan rasplet trenutne situacije, koja podvlači potrebu za poštovanjem demokratskih principa i integriteta izbornog procesa.
Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.