Uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji: Sve što treba da znate

Do kada je služenje vojnog roka bilo obavezno u Srbiji?

Obavezni vojni rok u Srbiji bio je na snazi do 2011. godine, kada je suspendovan zbog slabog odziva mladih i težnje ka profesionalizaciji vojske. Do tog vremena, vojni rok je postepeno smanjivan od 24 meseca u doba bivše Jugoslavije, na 18, 15 i konačno 12 meseci pre suspenzije​​.

Kada se vraća obavezno služenje vojnog roka?

Odluka o mogućem vraćanju obaveznog vojnog roka u Srbiji biće razmatrana nakon što predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, primi sve predloge do 1. maja. Nakon toga, Predsednik Srbije planira da razmotri predloge sa vojnim kabinetom, Generalštabom i Vladom Srbije, a ukoliko se donese pozitivna odluka, predlog će biti upućen Skupštini Srbije​​.

Rasprava o ponovnom uvođenju vojnog roka u Srbiji nije nova; već nekoliko godina se vodi debata o tome. Raspoloženje javnosti prema ovom pitanju deluje podeljeno, sa skoro tri četvrtine građana koji podržavaju ideju ponovnog uvođenja, videći u vojnom roku sredstvo za unapređenje reda i discipline među mladima, kao i očuvanje tradicije​​​​.

Međutim, postoje i ozbiljni izazovi i pitanja vezana za ponovno uvođenje obaveznog služenja, uključujući finansijske troškove, koji bi, prema ministru odbrane, mogli godišnje iznositi oko osam milijardi dinara. Takođe, postavlja se pitanje da li bi obavezni vojni rok rešio probleme sa kojima se vojska trenutno suočava, kao što su nedostatak specijalizovanog osoblja poput pilota ili vozača tenkova​​​​.

U svakom slučaju, uvođenje obavenog vojnog roka bi moglo da se očekuje najranije u drugoj polovini 2024 godine.

Kako izgleda novi plan za služenje vojnog roka?

Predlog Generalštaba Vojske Srbije za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka predviđa četvoromesečni program obuke koji bi bio sastavljen od kombinacije teorijske i praktične nastave. Cilj ovog programa je da regruti steknu osnovne veštine i znanja potrebna za službu u vojsci, kao i da se identifikuju kandidati za profesionalnu vojnu karijeru.

Teorijski deo obuke obuhvatao bi upoznavanje sa Ustavom Srbije i Zakonom o odbrani, vojnom organizacijom i strukturom oružanih snaga, osnovama vojne taktike i tehnike, vojnim pravom i disciplinom, pružanjem prve pomoći i samozaštitom na bojištu, radio-komunikacijama i signalizacijom, te atomsko-biološko-hemijskom odbranom (ABHO).

Praktični deo obuke bio bi usmeren na razvijanje veština rukovanja oružjem, uključujući rastavljanje i sastavljanje, gađanje iz različitog pešadijskog naoružanja, borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, vatrogasno dejstvo, prelaženje prepreka kao što su vode i minska polja, te razvoj fizičke kondicije i izdržljivosti.

Pored osnovne obuke, neki regruti bi, u zavisnosti od specifičnih potreba i roda vojske, mogli biti upućeni na dodatnu specijalističku obuku za specifične vojne uloge kao što su vezisti, tenkovske posade, artiljerci i slično.

Ova obuka bi mogla da bude podeljena u tri faze: individualna obuka, obuka za vojnoevidencionu specijalnost (VES) i obuka u jedinici. Ukupno trajanje ovih faza moglo bi biti i do tri meseca, nakon čega bi usledila dodatna specijalizovana obuka za određene kategorije vojnika.

Ovaj predlog za obnovu obaveznog služenja vojnog roka ima za cilj ne samo da ojača vojne kapacitete Srbije, već i da omogući mladim ljudima da steknu važne veštine i iskustva koja mogu biti korisna u različitim aspektima života.

Civilno služenje vojnog roka

Sa potencijalnim vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji, ponovo bi bilo aktuelno i civilno služenje vojske kao izraz prava na prigovor savesti, što je zagarantovano Ustavom Srbije. Član 45 Ustava koji se odnosi na prigovor savesti jasno navodi da lice nije obavezno da, protivno svojim verskim ili drugim uverenjima, ispunjava vojnu ili sličnu obavezu koja podrazumeva upotrebu oružja. 

Osobe koje se pozovu na prigovor savesti mogu biti upućene na ispunjavanje svojih vojnih obaveza u formatu koji ne uključuje nošenje oružja, sve u skladu sa zakonom. Ovo omogućava pojedincima da služe na način koji je usklađen sa njihovim moralnim i etičkim principima.

Civilno služenje vojnog roka obično uključuje rad u javnim službama, nevladinim organizacijama, socijalnim, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, ili na drugim mestima koja doprinose javnom dobru i društvenom razvoju.

Do koliko godina je obavezno služenje vojnog roka?

Do 2011. godine, kada je obavezno služenje vojnog roka u Srbiji ukinuto, obaveza služenja vojnog roka odnosila se na muškarce starosti od 18 do 27 godina. To je značilo da su svi muškarci u tom uzrastu bili obavezni da se odazovu vojnom pozivu i da služe vojni rok, osim u slučajevima kada su dobijali odlaganje ili oslobađanje iz različitih razloga, kao što su zdravstveno stanje, studije ili druge okolnosti.

U novom predlogu za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji, nisu precizirani detalji koji se tiču starosnog limita za obavezno služenje. Prema važećem zakonu, obaveza služenja vojnog roka se odnosi na regrute u dobi od 19 do 27 godina. Međutim, postoji mogućnost da se oni koji nisu izvršili svoje obaveze u tom periodu mogu pozvati na služenje sve do 30. godine života.

Pitanje koje se postavlja u vezi sa novim predlogom tiče se retroaktivnosti obaveze služenja vojnog roka. To znači da bi moglo doći do situacije gde osobe koje su premašile godine u kojima vojni rok nije bio obavezan, kao što je slučaj sa osobom koja ima 27 godina i koja nije služila vojsku kada je imala 18 godina, mogu biti pozvane da služe vojni rok. Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić ukazuje na ovu dilemu, naglašavajući da bi takva situacija mogla da otvori brojna pitanja i izazove.

Ipak, prema mišljenjima stručnjaka, oni koji nisu služili vojsku ni u vojnom ni u civilnom kapacitetu, a koji su u trenutku potencijalnog ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka stariji od 27 godina, verovatno ne bi bili obuhvaćeni novim merama. Ovo sugeriše da bi novi zakonski okvir trebao da uzme u obzir različite starosne grupe i prethodne obaveze građana, kako bi se izbegle pravne i etičke komplikacije.

Troškovi vojne obuke

Troškovi vojne obuke i održavanje strukture potrebne za obavezno služenje vojnog roka predstavljaju značajno finansijsko opterećenje za državni budžet, što je jedan od ključnih razloga zašto je ova praksa prethodno ukinuta u mnogim zemljama, uključujući Srbiju. Ovi troškovi obuhvataju širok spektar potreba, od infrastrukturnih do operativnih.

• Sređivanje i održavanje kasarni: Obnavljanje i održavanje vojnih objekata i kasarni da bi se osigurali adekvatni uslovi za smeštaj i obuku regruta zahteva značajna finansijska ulaganja.
• Oblačenje i ishrana regruta: Uniforme, oprema i svakodnevna ishrana za veliki broj regruta predstavljaju kontinuirani trošak tokom perioda služenja vojnog roka.
• Plate regruta: Plaćanje mesečnih naknada regrutima za vreme služenja vojnog roka predstavlja direktan finansijski izdatak za državu. Na primer, ako regruti primaju trenutnih 46.000 dinara mesečno, zbirno to predstavlja značajan izdatak kada se pomnoži sa ukupnim brojem regruta.
• Oružje i oprema: Nabavka, održavanje i ažuriranje vojne opreme i oružja za potrebe obuke regruta zahtevaju velika ulaganja.
• Operativni troškovi: To uključuje troškove za instruktore, vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, kao i dodatne logističke i administrativne troškove povezane s vođenjem obavezne vojne službe.

Sve ove stavke zajedno čine vojnu obuku veoma skupim projektom za državu, s procenama koje variraju od 100 do 600 miliona evra godišnje po generaciji regruta. Zbog ovih razloga, odluke o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka moraju pažljivo da razmotre finansijsku održivost i spremnost države da se nosi sa ovim značajnim finansijskim izazovima.

Mišljenje javnosti

Javno mnenje u Srbiji o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka je podijeljeno, što odražava složenost ovog pitanja u savremenom društvu. Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu, oko 44% mladih podržava ideju vojnog roka, dok je 46% protiv, a 10% neopredeljeno. Ova podjela ukazuje na različite perspektive među mladima, gde neki vide vrednost u vojnoj službi kao sredstvu za sticanje discipline, veština i patriotizma, dok drugi izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih rizika, obaveza i zastarelosti koncepta.

Što se tiče globalnog konteksta, obavezan vojni rok nije novina ograničena na Srbiju ili Balkan. Mnoge zemlje širom sveta i dalje imaju neku formu obaveznog vojnog roka, uključujući Grčku, Norvešku, Finsku, Švedsku, Estoniju, Austriju, Švajcarsku, Ukrajinu, Dansku, Gruziju, Rusiju, Belorusiju, Litvaniju, Kipar i Tursku. Pristupi obaveznom vojnom roku u ovim zemljama variraju, od strožih do fleksibilnijih sistema, što ukazuje na mogućnost prilagođavanja koncepta specifičnim potrebama i vrednostima svake nacije.

Kako bi se motivisali mladi da služe vojni rok, vojni analitičari predlažu uvođenje različitih beneficija koje bi regruti stekli kroz svoje služenje. Ove pogodnosti bi mogle uključivati prednost pri zapošljavanju u javnim preduzećima, ekskluzivnost obavljanja poslova privatnog obezbeđenja za one koji su služili vojsku, kao i dodatne beneficije u zdravstvenoj zaštiti, prilikom korišćenja bankarskih kredita i slično. Ideja je da se vojna služba ne vidi samo kao obaveza, već kao korisno iskustvo koje pruža praktične prednosti u civilnom životu, čime se podstiče veća spremnost mladih da pozitivno pristupe ideji služenja vojnog roka.