Najnovije izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

Namena zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu reguliše mere koje se primenjuju kako bi se unapredila bezbednost i zdravlje svih osoba koje su deo radnih procesa ili su prisutne u radnom okruženju. Glavni cilj zakona je sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti izazvanih radom. 

Zakon takođe postavlja osnovna načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavaca, prava i dužnosti zaposlenih, kao i pitanja vezana za informisanje, konsultacije, saradnju i obuku zaposlenih i njihovih predstavnika kako bi se osigurala bezbednost i zdravlje na radu. 

Pored toga, zakon uređuje i uspostavljanje Registra povreda na radu, sprovođenje stručnih ispita, izdavanje licenci, vršenje nadzora i propisuje sankcije u slučaju nepoštovanja zakona. 

Organ poznat kao Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, deo državne uprave u sastavu ministarstva odgovornog za radne poslove, ima zadatak sprovođenja poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i njegovim izvedenim propisima.

Statistički pregled bezbednosti na radu u Srbiji

Po podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, navodi se da je tokom 2022. godine registrovano 64 smrtne povrede na radu, a godinu dana ranije 45.

Takođe, prošle godine je u Srbiji 3.455 radnika teško, a 17.558 lakše povređeno na radnom mestu, najviše prilikom izvođenja građevinskih radova.

Zabrinjavajući trend rasta broja povreda na radu traje od 2015. godine, od kada se još nijednom nije desilo da naredna godina ima manje zabeleženih povreda od prethodne.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, u Srbiji je trenutno zaposleno oko 2 400 000 ljudi, što broj povreda na radu sa smrtnim ishodom u 2022. stavlja na približno 2.8 na svakih 100 000 zaposlenih. Poređenja radi, ovaj prosek u zemljama Evropske Unije iznosi 1.7 na 100 000 zaposlenih.

Nedovoljan broj inspektora za bezbednost i zdravlje na radu

U Srbiji, sistem za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu suočava se sa izuzetno niskim nivoom efikasnosti, što je evidentno iz svakodnevnih svedočenja samih radnika i sindikata. Iako postoje zakonski propisi koji regulišu ovu oblast, njihova primena je ograničena iz razloga nedostatka resursa. 

Naime, trenutno postoji malo više od 200 inspektora za rad, što znači da na jednog inspektora dolazi preko 10,000 radnika. To se dešava iako je još od 2020. godine postojao cilj da se taj broj poveća na 360 inspektora.

Dodatno obeshrabruje to što se procenjuje da u Srbiji između 500 i 600 hiljada ljudi radi na crno.

Stari zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Stari Zakon o radu iz 2014. godine je bio kritikovan zbog mogućnosti da radnici budu tretirani na nehuman način, što znači da mogu biti prinuđeni da rade i do 60 sati nedeljno tokom više uzastopnih sedmica. 

Ovaj zakon omogućavao je da radnici rade izvan formalnog radnog odnosa, često putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, što rezultira situacijama gde radnici ostaju bez osnovnih prava koja bi inače trebala biti zagarantovana. Ova prava obuhvataju stvari kao što su pravo na plaćeni godišnji odmor, pravo na bolovanje i pravo na organizovanje sindikata.

Nove izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

• Rad od kuće:

• Novim zakonom se prvi put prepoznaje institut rada od kuće i rada na daljinu.
• Zakonom su propisane mere zaštite na radu pri radu od kuće.
• Poslodavac je odgovoran za sprovođenje ovih mera.
• Poslodavac je dužan da uradi procenu rizika i osmisli mere za bezbedan i zdrav rad pri radu od kuće.

• Obaveza obuke u oblasti bezbednosti:

• Novi Zakon uvodi obavezne obuke u oblasti bezbednosti.
• Zaposleni snose odgovornost za povrede na radu.
• Poslodavac mora osigurati obuku za pravilno korišćenje opreme.
• Obuke su potrebne pri zasnivanju radnog odnosa, promeni poslova, uvođenju novih tehnologija i procesa.

• Preventivne mere za visokorizične poslove:

• Zakon propisuje obavezu poslodavca da utvrdi način za izdavanje dozvole za rad kod visokorizičnih poslova.
• Dozvola je neophodna za rad na visini, u dubini, s opasnim hemijskim materijama itd.

• Lekarski pregled zaposlenih:

• Poslodavac ima dužnost da obezbedi lekarski pregled zaposlenih sa povećanim rizikom pre početka rada i tokom rada.
• Troškovi lekarskih pregleda idu na teret poslodavca.

• Veća nadležnost inspekcija:

• Inspektori imaju veća ovlašćenja i mogućnost da zabrane rad na gradilištu ukoliko se uoči opasnost po zdravlje radnika.

• Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad:

• Uvode se periodične obuke za rad na mestima sa povećanim rizikom.
• Rukovodioci takođe prolaze kroz ove obuke.

• Kompetentnost stručnjaka:

• Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu moraju obnavljati licence svakih 5 godina.

• Novčane kazne:

• Novi zakon donosi pooštravanje kaznene politike.
• Maksimalne novčane kazne su udvostručene.
• Kazne se primenjuju na prekršaje u vezi sa povredama zakona, uključujući osiguranje radnika i obaveze poslodavaca.

Takođe, u toku 2022. godine, Inspektorat za rad je zaposlio ukupno 42 nova inspektora rada za radne odnose na neodređeno vreme. Dodatnih devet inspektora je primljeno 1. marta ove godine. Trenutno je u toku javni konkurs za popunjavanje još osam radnih mesta za inspektore rada. 

Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u prošloj godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara. 

Prema nezvaničnim podacima taj iznos daleko je prevaziđen već pre kraja 2023. godine, a nama ostaje samo da se nadamo da će se sa povećanjem kazni smanjiti broj povreda na radu.